Anksiozna iskustva

Klinička konceptualizacija anksioznih iskustava

Anksiozni poremećaji poremećaji obuhvataju nešto veću grupu neurotskih poremećaja od kojih su najčešći (i najpoznatiji) generalizovana anksioznost, panični poremećaj, agorafobija, socijalna fobija, specifična fobija itd. U daljem tekstu opisaćemo samo neke od njih.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani poremećaj se odlikuje zabrinutošću i anksioznošću usled velikog broja različitih situacija, događaja i razmišljanja. Čini se kao da je osoba anksiozna oko svega ili da se stalno menja razlog tenzije i zabrinutosti.

Dijagnostički kriterijumi:

A. Preterana anksioznost i zabrinutost (isčekivanje nečeg lošeg ili neprijatnog), koja postoje češće nego što izostaju tokom najmanje 6 meseci, a usled brojnih događaja ili aktivnosti (kao što su radni ili školski uspeh).
B. Pojedincu je teško da kontroliše zabrinutost i brigu.
C. Anksioznost i zabrinutost su povezani sa tri (ili više) od sledećih šest simptoma (sa barem nekim simptomima koji su bili prisutni u poslednjih 6 meseci):

  1. Nemir ili osećaj skučenosti ili bivanja na ivici.
  2. Lako zamaranje.
  3. Poteškoće sa koncentracijom ili potpuno prazne glave (nemogućnost da se misli).
  4. Razdražljivost.
  5. Napetost mišića.
  6. Poremećaj spavanja (teškoće sa uspavljivanjem ili održavanjem sna ili nemiran i nezadovoljavajući san).

D. Anksioznost, zabrinutost ili fizički simptomi izazivaju klinički značajan stres ili smetnje u društvenoj, profesionalnoj ili drugoj važnoj oblasti funkcionisanja.
E. Poremećaj se ne može pripisati fiziološkim efektima zloupotrebe supstanci ili drugom medicinskom stanju.

Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija)

Socijalnu fobiju karakteriše izražen osećaj napetosti i strepnje ili čak panike u različitim socijalnim (društvenim) situacijama kao što su bivanje u centru pažnje više osoba iz bilo kog razloga, zahtev da se nešto priča ili prezentuje pred grupom ljudi, upoznavanje novih osoba i dr.

Dijagnostički kriterijumi:

  1. Izražen strah ili anksioznost u vezi sa jednom ili više društvenih situacija u kojima se pojedinac nalazi u situaciji moguće procene od strane drugih. Primeri uključuju društvene interakcije (npr. razgovor, upoznavanje nepoznatih ljudi), posmatranje (npr. jelo ili piće) i izvođenje pred drugima (npr. držanje govora). 
  2. Osoba se plaši da će delovati na način ili da će pokazati simptome anksioznosti koji će biti negativno ocenjeni (tj. koji će biti ponižavajući ili posramljujući i posledino dosti do odbijanja ili vređanja drugih).
  3. Društvene situacije skoro uvek izazivaju strah ili anksioznost.
  4. Društvene situacije se izbegavaju ili se podnose sa intenzivnim strahom ili anksioznošću.
  5. Strah ili anksioznost su nesrazmerni stvarnoj pretnji koju predstavlja društvena situacija ili sociokulturni kontekst.
  6. Strah, anksioznost ili izbegavanje su istrajni, obično traju 6 meseci ili više.
  7. Strah, anksioznost ili izbegavanje izazivaju klinički značajan stres ili smetnje u društvenoj, profesionalnnoj ili drugoj važnoj oblasti funkcionisanja.
  8. Strah, anksioznost ili izbegavanje se ne mogu  pripisati fiziološkim efektima neke supstance (npr. zloupotreba droga ili lekova) ili nekom drugom zdravstvenom stanju.
  9. Strah, anksioznost ili izbegavanje se ne može bolje objašniti simptomima drugog mentalnog poremećaja.

Panični poremećaj

U paničnom poremećaju dolazi do iznenadnog, često neobjašnjivog napada, pojave skupa simptoma koji uključuju otežano disanje, lupanje srca, boli u grudima i gušenja; mučnine, vrtoglavice, znojenja i drhtavice; snažne nelagode, krajnjeg straha i osećaja preteće zle sudbine; ovi simptomi mogu biti praćeni depersonalizacijom i derealizacijom. Može, ali ne mora biti praćen agorafobijom (strahom od otvorenog prostora, prostora izvan stana ili mesta na kojima ne može biti lako pružena pomoć).

Dijagnostički kriterijumi:

A. Ponovljeni neočekivani napadi panike. Panični napad je neočekivani napad intenzivnog straha ili intenzivne neprijatnosti koja kulminira u toku nekoliko minuta i tokom koje se javlja bar četiri ili više od sledećih simptoma: lupanje srca, znojenje, drhtavica, otežano disanje ili osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, parestezije, derealizacija i/ili depersonalizacija, strah od gubitka kontrole ili ludila, strah od smrti.

B. Bar jedan od napada panike je bio praćen sa bar jednim od sledećih ponašanja u toku perioda od jednog meseca ili duže: 

  1. intenzivna zabrinutost da bi se napad panike mogao ponoviti ili od njegovih posledica (npr. gubitka kontrole, srčanog udara, “ludila” itd.); 
  2. značajna maladaptivna promena u ponašanju u vezi sa napadom panike (npr. ponašanja u cilju izbegavanja napada panike, kao što je izbegavanje nepoznatih situacija).

Specifična fobija

Specifične fobije su neutemeljeni strahovi uzrokovani prisustvom ili naznakom prisustva specifičnog objekta ili situacije (npr. od insekata, pasa, miševa, pernatih životinja, visine, skučenog prostora i sl.). Fobični strah odudara od uobičajenog straha od datog objekta koji se javlja u populacji.

Dijagnostički kriterijumi:

A. Izraženi strah ili anksioznost u vezi sa specifičnim objektima ili situacijama (npr. letenje, visina, životinje, primanje injekcija, prisustvo krvi);
B. Prisustvo fobičnog objekta gotovo uvek izaziva trenutni strah ili anksionost;
C. Fobični objekat ili situacija se aktivno izbegava ili se izdržava sa intenzivnim strahom ili anksioznošću;
D. Strah ili anksioznost su disproporcionalni stvarnoj opasnosti;
E. Strah, anksioznost ili izbegavanje traje bar 6 meseci ili više;
F. Strah, anksioznost ili izbegavanje izazivaju klinički značajan distres ili umanjenje u funkcionisanju u društvenoj, profesionalnoj ili drugoj važnoj oblasti života;
G. Poremećaj se ne može bolje objasniti simptomima drugog mentalnog poremećaja.