Psihoterapijski modaliteti
Postoji više psihoterapijskih škola ili modaliteta od kojih se svaki zasniva se na određenoj teorijskoj osnovi i njenim praksama. Tako razlikujemo psihoanalizu i psihoanalitičku psihoterapiju, jungijansku analizu, geštalt psihoterapiju, grupu kognitivno-bihejvioralnih psihoterapija, transakcionu analizu, konstruktivističku psihoterapiju, egzistencijalističku psihoterapije, telesnu psihoterapije i mnogo drugih. Smatra se da danas ima oko 200 različitih psihoterapijskih modaliteta.
Pored toga, u psihoterapijskoj zajednici već više decenija dobija na snazi integrativni pristup psihoterapiji. Integrativni pristup ima za
cilj da na različite načine integriše teorijska i praktična znanja različitih psihoterapijskih modaliteta, kako bi povećao učinkovitost i/ili područje primene psihoterapijskih metoda.
Neki integrativni psihoterapijski pristupi su registrovani i akreditovani kao zasebne psihoterapijske škole/modaliteti. Međutim, treba imati u vidu da svaki posebni terapeut može, a često i kreira neku svoju individualnu integraciju psihoterapijskih teorija i/ili tehnika. Pored toga, svaki terapeut ima izgrađen i svoj individualni psihoterapijski stil rada.
Konačno, važno je pomenuti da istraživanja efikasnosti psihoterapije ne daju neku posebnu prednost specifičnim modalitetima psihoterapije. Najviše o čemu se može govoriti jeste veća ili manja efikasnost u domenu specifičnih problema i stanja koja psihoterapija tretira.
Opšta definicija i ciljevi psihoterapije
U najširem smislu psihoterapija je sistemska upotreba naučnih i iskustvenih postupaka, metoda i procedura, kao i odnosa između psihoterapeuta i klijenta, kako bi se proizvela promena u kogniciji, emocijama i ponašanju klijenta.
Opšti ciljevi ovako definisane psihoterapije, pored lečenja, obuhvataju i razvoj, osnaživanje, prevenciju i promociju zdravih načina življenja.
Geštalt psihoterapija
Geštalt psihoterapija počiva na 4 “stuba”. To su: dijaloški odnos između terapeuta i klijenta, fenomenologija, teorija polja i eksperimentalni pristup.
Dijaloški odnos se oslanja na pretpostavku (ili činjenicu) da su ljudi prvenstveno relaciona bića tj. da postaju ono što jesu i istinski se potvrđuju tek kroz odnos sa drugim (nekim ili nečim). Dijaloškii odnos obihvata nekoliko različitih i povezanih aspekata psihoterapijskog odnosa, kao što su terapijska alijansa, transferni odnosi, kontakt i dijalog.
U okviru ovakvog odnosa geštal psihoterapija se interesuje za neposredno iskustvo klijenta u “ovde i sada”. Naglasak se stavlja na aktuelno i subjektivno iskustvo, onakvo kakvo se javlja u svesti, oslobođeno predrasuda, interpretacija i očekivanja. U praktičnom smislu to znači da je važnije kako se osećate i šta doživljavate u određenom trenutku i uvezi neke teme, nego ono šta pretpostavljate da to znači. Ovaj metod se naziva fenomenološkim i ima za cilj da poveća svesnost klijenta, a svesnost se sama po sebi smatra lekovitom.
Geštalt psihoterapija uvek sagledava osobu kao organizam koji je u stalnoj razmeni sa svojom sredinom. Ova ideja je oslikana u tzv. teoriji polja organizam/sredina po kojoj je ponašanje pojedinca određeno ukupnom situacijom u kojoj se ona nalazi. Kako lokalno tako i istorijski. Po identičnoj logici se i terapijski susret gleda kao na jedno specifično polje (situaciju) koje ima uticaj kako na klijenta, tako i na terapeuta. Terapeut ima zadatak da se u tom polju pojavljuje autentično, stavljajući sva svoja znanja, ideje, predrasude i lične interpretacije “u zagradu” i biva otvoren sa sve što se pojavljuje (i što je kokreirano) između njega i klijenta.
Konačno, geštalt psihoterapija ohrabruje eksperimentalni pristup, kako u terapiji, tako i u životu klijenta. Klijent se ohrabruje da bude aktivan (umesto da samo misli i oseća). S obzirom da nas postojeći postupci i akcije uvek vode na ista mesta i u ista iskustva, eksperimentalni pristup podržava klijenta da se upusti u nova ponašanja. Ove slobodne inovacije ponašanja otvaraju mogućnost za nova iskustva i promenu odnosa prema realnosti koju je klijent do tada interpretirao samo na jedan, fiksiran, način.
Ciljevi geštalt psihoterapije
Glavni fokus geštalt psihoterapije je da pomogne klijentu da posatane svestan ponašanja koja su nekada bila deo njegovog ili njenog kreativnog prilagođavanja na prošle (često) toksične situacije, a koje mogu biti ometajuće za funkcionisanje i život u sadašnjim situacijama.
U geštaltu se svesnost sama po sebi smatra lekovitom, ali ona predstavlja i način da vratimo sebi mogućnost da u različitim situacijama reagujemo na neke drugačije i adaptivnije načine.
Cilj je da sebi vratimo mogućnost punog izbora različitih ponašanja u svakoj situaciji, umesto da uvek biramo ranije fiksirana, a sada neadaptivna ponašanja. Istraživanje funkcionalnijih i adaptivnijih načina za uspostavljanje kontakta sa aktuelnom sredinom je zajedničko, a ne nametnuto od strane terapeuta.
Pored toga veoma važan cilj geštalt terapije je reintegracija otuđenih delova selfa tj. onih aspekata nas samih koje iz nekog razloga smatramo neadekvatnim i ne želimo ih kao deo sebe. Kroz ovaj rad se klijentu vraća osećaj celovitosti kroz otkrivanje onoga što jeste i kroz prihvatanje sebe.
Stanja i iskustva koja se mogu tretirati
geštalt terapijom
Geštalt psihoterapija uspešno radi sa osobama koje imaju:
- Probleme življenja (svakodnevne probleme života)
- Depresivna iskustva
- Anksiozna iskustva (panični napadi, generalizovana anksioznost, socijalna anksioznost i sl.)
- Opsesivno-kompulzivna iskustva
- Poremećaje hranjenja
- Traumatska iskustva
- Stres, empatski zamor i izgaranje
- Žalovanje (tugovanje)
- Poremećaje ličnosti
- itd.
"Neuroza nije bolest već jedan od nekoliko simptoma zaustavljenog rasta"
Fritz Perls – jedan od tvoraca geštalt psihoterapije