“Geštalt terapeut se sa pomešanim osećanjima upušta u temu psihopatologije. Istorijski, geštalt terapija kao i celi humanistički pokret su odbacili samu ideju dijagnostike kao depresonalizujuću, antiterapijsku i politički represivnu.” (Delisle).
Diskusija o psihopatologiji i dijagnostici je u geštalt psihoterapiji od njenog nastanka bila veoma osetljivo pitanje. Međutim, poslednjih godina i psihopatologija i dijagnostika sa znatno manje otpora nalaze svoj prostor kod autora iz oblasti Geštalt psihoterapije i njihove publike. Tako se u novije vreme sve češće pojavljuju veoma čitani i dobro prihvaćeni radovi koji povezuju patologiju, dijagnostiku i geštalt psihoterapiju. I zaista otvara se pitanje zašto bi zanemarili sva znanja iz ovih oblasti koja su tokom godina pedantno prikupljena od strane psihijatara, kliničkih psihologa, terapeuta i drugih stučnjaka. Ipak, uprkos ovakvim kretanjima i danas treba imati na umu filozofske ideje na kojima je nastala geštalt psihoterapija i izbeći zamke patocentričnosti, etiketiranja i asimetrične raspodele moći koju nosi dijagnostika.
Zdravlje vs. psihopatologija iz ugla geštalt terapije
Zdrava osoba ponaša se u skladu sa vlastitom hijerarhijom potreba. Ona je sposobna da prepozna svoje dominantne potrebe i iskoristi sredinu kako bi te potrebe zadovoljila, ne umanjujući, u tom procesu, druge. Ovakva osoba je spontana i fleksibilna, odnosno, sposobna da opazi novine u stalno promenjivoj sredini i da im se kreativno prilagodi. Ona preuzima odgovornost za načinjene izbore, za značenja koja pridaje događajima, kao i za način na koji doživljava ličnu aktuelizaciju unutar ograničenja svojih životnih okolnosti. Zdrava osoba može da vidi i prihvati sebe, kao celovitu, sa svim svojim karakteristikama, prihvatljivim” i “neprihvatljivim”.
Suprotno tome, nefleksibilnost, nemogućnost adatacije na promene u sredini i posmatranje sebe na jedan stereotipni i fiksirani način vodi ka kreiranju psihopatoloških iskustava. Ovakve osobe odobravaju i prihvataju samo one aspekte sebe koje smatraju “dobrim” ili “idealnim”. Rezultat ovakvog funkcionisanja vodi u nemgućnost da se zadovolje autentične potrebe osobe.
Šta je još važno za reći...
Još tri stvari je važno reći kada je u pitanju geštalt psihoterapijski pristup psihopatologiji.
Prvo, svako neurotsko ponašanje je u nekom trenutku bilo kreativna reakcija na teške okolnosti, koja je omogućila osobi da psihološki (ili fizički) preživi (Dreitzel). Problem je u tome što je dato ponašanje ostalo fiksirano, u promenjenim spoljašnjim okolnostima u kojima su potrebne nove i različite strategije ponašanja i prevladavanja.
Drugo, za geštalt psihoterapiju nema jasne granice između ljudi koji su mentalno zdravi i onih koji su mentalno “poremećeni”. Naprotiv, smatra se da svi mi više ili manje patimo usled poremećenih socijalnih uslova (Dreitzel). Naša civilizacija je neurotična i retko ko može da izbegne posledice (Perls). Neuroza se zapravo smatra vidom adaptacije na ovakve uslove življenja. Ona je kreativni pokušaj da se psihološki preživi u teškim okolnostima, kroz minimiziranje konflikta koji obezbeđuje da preživimo na socijalnom nivou (Dreitzel).
Treće, geštalt psihopatologiju ne smešta u osobu, već u prostor između osobe i sredine u kojoj ta osoba živi. Iz ove perspektive psihopatologija nije svodiva na individualnu, subjektivnu patnju. Dakle, iako ona može biti opažena od strane organizma/osobe, ona mu/joj ne pripada, ni u smislu porekla, ni u smislu leka za nju. Psihopatologija nastaje i razvija se iz odnosa sa drugim(a), na relaciji sa nekim ko nije ja. Jasno je zašto se smatra da se u okviru tog odnosa i leči.
Zanimljivosti
Istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji tokom 2022. godine pokazuje da trećina naših stanovnika bar jednom u životu potražilo stručnu pomoć zbog mentalnog zdravlja.
Prema nekim procenama oko 50% svetske populacije bar jednom u životu pati od nekog mentalnog poremećaja.
Izraz “mentalni poremećaj” je uveden tek sa trećom revizijom priručnika DSM-III-R koji je Američka psihijatrijska asocijacija objavila 1987. Smatralo se da je izraz “poremećaj” neutralniji od izraza “bolest”.
U antipsihijatriji se smatra da je mentalna bolest mit tj. ništa više od društvene konstrukcije. Tomas Sas kaže da mentalna bolest postoji i “stvarna” je na isti način kao što su postojale ili bile “stvarne” i veštice.
"Neuroza nije bolest već jedan od nekoliko simptoma zaustavljenog rasta"
Fritz Perls – tvorac geštalt psihoterapije